Када погледате мапу Јужне Америке, огромни обриси Бразила одмах вам привлаче пажњу. Тим пре сада када је свуда у вестима због Светског првенства 2014. Али ако погледате даље, наћи ћете Венецуелу, а иза те земље лежи Кооперативна Република Гвајана , једина јужноамеричка земља у којој је енглески званични језик.
Холанђани су први стигли овде, али два века ова мала нација је била британска колонија. Независност је стекла 1966. године, током процеса деколонизације после Другог светског рата. Као јужноамеричка земља, њена природна лепота је готово бескрајна, мада је можда најпознатија по једној плажи: Шел Бич.
Шел Бич се налази на атлантској обали у региону Барима-Ваини, близу границе са Венецуелом. Ова плажа је добро позната и популарна јер је место гнежђења морских корњача . И не било каквих корњача; постоји осам врста, а четири од њих бирају ову плажу, која се протеже дужином од приближно 145 километара.
Наравно, корњаче на плажи Шел Бич су заштићене посебним програмом који укључује учешће локалног аутохтоног становништва, као и сељана са околних плажа. Сама плажа је направљена од малих шкољки које је згњечило море, и након што корњаче стигну, то је плажа где можете пливати, сунчати се и опуштати.
Морске корњаче стижу сваке године између раног пролећа и средине лета. Они се пењу овде, копају и граде своја гнезда да положе јаја и врате се у океан. Неке женке могу да сносе и до 120 јаја! Природни екосистем плаже такође има нека подручја са мангровима, па се додају мајмуни, морске краве и јагуари. Околна села нуде смештај.
Вреди појаснити да Шел Бич заправо обухвата девет плажа које имају друга имена која више користи локално становништво.